Pregled vesti za period Maj - Avgust 2013

NOVINARI IZ CELOG SVETA U CARSKOJ BARI !

 

Udruženja novinara iz Centralne Evrope su se priključili tradicionalnom letnjem novinarskom kampu u organizaciji Udruženja mađarskih novinara iz Vojvodine.

 

Ove godine kamp je održan u Belom Blatu u neposredoj blizini Specijalnog rezervata prirode “Carska bara”.

Pored velikog interesovanja novinara za bogato kulturno-istorijsko nasleđe ovog podneblja svi učesnici kampa, nakon prezentacije Rezervata u Prirodnjačkoj kući, su se s oduševljenjem priključili pešačkoj turi od 7 km po stazi zdravlja u SRP “Carska bara”.

 

Prema rečima predsednice Udruženja mađarskih novinara iz Vojvođane i organizatora kampa Tot Livie “Ove posete i druženja služe da bi i ljudi van naših granica upoznali kulturno nasleđe Srednjeg Banata kao i ove skrivene lepote prirode“ te je dodala da planiraju objavljivanje monografije sa materijalom nastalim na ovom kampu.

 

Pojedini mediji su preneli ovu vest, pročiatjte izveštaje sa njihovih sajtova www.mr1-kossuth.huwww.rtv.rs/hu

 

POSETA KOLEGA I NACIONANOG PARKA "KISKUNŠAG" MAĐARSKA

 

„Oduševljenju nikad kraja naročito kada se obiđe zaštićeno područje kao što je Carska bara“ izjavio je rukovodioc čuvarske službe Nacijonalnog parka „Kiskušag“ iz Mađarske (Kiskunsági Nemzeti Park Igazgatóság) Tajti Laslo (Tajti László) nakon obilaska našeg Rezervata.

 

Obilazak Specijalnog rezervat prirode „Carska bara“ i jezera Ribarskog Gazdinstva „Ečka“ su deo strukovnih kampova koje zaposleni u Nacionalnom parku „Kiskušag“ već nekoliko decenija aktivno organizuju.

 

Ove godine terenske aktivnosti su organizovali od 10 do 21 avgusta i u tom periodu obilaze deo srednjeg Banata u Srbiji, deo Banata u Rumuniji kao i zapadni deo Transilvanije. Nakon celodnevnog obilaska terena i druženja zaposlenih iz Nacionalnog parka i Specijalnog rezervata prirode dogovoreni su zajednički projekti sa fokuson na revitalizaciji vlažnih livada i monitoringu ptica.

 

Radi realizacije projekata kao i aktivne saradnje zaštićenih područja ponovnu posetu kolege iz Mađarske očekujemo već na proleće naredne godine . 

 

PLANINARENJE U BANATSKOJ RAVNICI !

 

Klub planinara „Zrenjanin“ okupio je planinare i ljubitelje prirode na aktivno druženje u okviru 21. susreta  planinara „Carska bara 2013“ na Vikend „planinarenja“ po ravničarsko-ritskim terenima „Carske bare“ i ribnjaka „Ečka“.

U periodu od 14-16.06.2013. godine, u Specijalnom rezervatu prirode „Carska Bara“,  održan je 21. Susret planinara „Carska bara “2013“ u organizaciji KP „Zrenjanin“.

U okviru susreta realizovane su sledeće aktivnosti:

   

  • 12. pešačko-biiklistički maraton „Banatski ritovi“ u dužini od 15km (trasa: pristanište Carska bara - selo Belo Blato –etno salaš „Mala Lujza“ – obodom jezera „Koča“ – mlin - pristanište
  • Otvoreno planinarsko orijentaciono takmičenje za KUP Vojvodine
  • Pešačka tura: pristanište  – vidikovac „Carska bara“ u dužini 7km sa vodičem
  • 2. kolo  Vojvođanske treking lige, start i cilj – pristanište, staze (mali maraton 15km, srednji maraton 23km, veliki maraton 39km).

     

Tradicionalna akcija naših dragih planinara je kao i svake godine bila sletskog tipa - šatori su bili postavljeni na livadi ispred Prirodnjačke kuće, a kuvali su  se pasulj i riblja čorba u kotliću.

Učestvovalo oko 280 planinara iz je 26 planinarskih društava. Međunarodni karakter ovom druženju dalo je aktivno učešće i članova iz 4 inostrana planinarska društva (iz  Mađarske i Hrvatske).

Srećom, vreme je bilo sunčano, tako da se planinarima i svim pridruženim ljubiteljima prirode dogodio savršen, pamćenja vredan doživljaj upoznavanja sa ravničarsko – ritskim terenima na području Rezervata i ribnjaka „Ečka“AD.

Kao i prethodnih godina, ovu akciju i sve aktivnosti  u danima „planinarenja“  podržalo je Ribarsko gazdinstvo „Ečka“ AD, a naročito čuvari prirode i svi zaposleni u služba Rezervata.

 

PRVIH GODINU DANA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA !

 

22 Aprila 2012 godine, redakcija sajta www.carskabara.rs odlučila je da otvori fejsbuk stranicu Carska Bara Specijani Rezervat Prirode i time izađe u susret mnogima koji su podražavali takav potez.

 

Ispočetka, prvih nekoliko meseci, svega desetak ljudi je pratilo stranicu da bi danas, posle nešto više od godinu dana ova stranica imala tačno 300 posetilaca koji, nadamo se, redovno prate dešavanja u rezervatu. Zaposleni u rezervatu i urednik se trude da istovremeno prenose vesti kako na zvaničnom sajtu tako i na fejsbuk stranici i da putem društvene mreže podržavamo druge organizacije, ličnosti, projekte ili događaje i dopustimo drugima da zajedno sa nama kritikuju ili prate ne samo nas nego i sve ostale korisnike FB stranica. Znamo da je brojka od 300 pratilaca za mnoge „mala“ i da smisao očuvanja prirodnih dobara nije u „lajkovanju“ nego u izlasku u prirodu, ali ipak želimo da nas ubuduće bude još više, ako ne u samom rezervatu, onda makar na sajtu ili fejsbuk stranici.

 

Zahvaljujemo se svima koji nam šalju tekstove, fotografije i podržavaju ovaj sajt i fb stranicu. Pratite nas i dalje a mi ćemo se truditi da brzinom i kvalitetom pružanja informacija postanemo sve bolji i bolji.

 

Vaša „Carska bara“.

 

PEHAR ZA USPEH NA SAJMU !

 

Na 80. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu kompaniji „Mirotin”, u čijem je sastavu i Ribarsko gazdinstvo „Ečka“ AD, dodeljeno priznanje za najbolju firmu u oblasti agrobiznisa i sprovođenja sistema zaštite životne sredine i ekologije.

Vest je preuzeta iz dnevnog lista „Zrenjanin“.

 

 

SVETSKI DAN LEPTIRA 28. MAJ 2013

 

Danas smo u Prirodnjačkoj kući uz kratku prezentaciju i razgovor obeležili Svetski Dan Leptira sa najmlađim posetiocima. Naši dragi mali gosti su se zatim uputili na stazu zdravlja da bi se i u prirodi družili sa leptirima.

 

U decembru 2008. u više gradova u Srbiji prikazana je nova knjiga o dnevnim leptirima. Ovom monografijom predstavljeni su rezultati projekta Prime Butterfly Areas (Važna područja za život dnevnih leptira) koji obuhvata višegodišnji rad na izdvajanju 40 područja u Srbiji koja su od naročitog značaja za opstanak 38 ciljnih vrsta dnevnih leptira.

 

Prvi radovi o dnevnim leptirima su publikovani tek pred kraj XIX veka. Sanitetski pukovnik dr Radmilo Lazarević, školovan u Beču, objavio je na srpskom jeziku tri rada o dnevnim leptirima okoline Beograda. Prvi faunistički popis vrsta dnevnih leptira Srbije pružio je Gradojević (1931), obrazovan u Pragu i Parizu, profesor entomologije. U tom radu je navedeno 150 vrsta za Srbiju.

 

Od tada, aktivnošću domaćih i inostranih lepidopterologa poznavanje dnevnih leptiraSrbije je znatno upotpunjeno. Do danas je u Srbiji dokazano prisustvo 193 vrste (u celoj Evropi postoji 441 vrsta), što predstavlja 44% evropske faune. To svrstava Srbiju među faunistički bogatije zemlje u Evropi. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nema publikovanu Nacionalnu faunu dnevnih leptira.

 

Leptiri (lat. Lepidoptera) je zajednički naziv za jedan od najobimnijih redova insekata. Za ove insekte su tipična dva para krila pokrivena ljuspicama koje su tesno priljubljene i preklapaju se kao crepovi na krovu. Raspon krila se kreće od 3 mm do 30 cm. Najstariji vode poreklo iz gornjeg tercijera, ali se smatra da njihovo razviće počinje već u mezozoiku. Imaju sposobnost viđenja crvene, zelene i žute boje što omogućava pronalaženje cvetova čijim se nektarom, na odraslom stupnju, hrane.

 

 

Telo leptira je, kao i kod drugih insekata, podeljeno na tri regiona:

1. glava (lat. caput) na kojoj se nalaze:

- antene koje najčešće imaju mnogo članaka, a dužina im se veoma razlikuje kod pojedinih vrsta; dobro su razvijene kod mužjaka i noćnih leptira; sadrže organe čula mirisa;

- dva tipa očiju: par složenih (facetovanih) i par prostih očiju (ocelli); ocele nisu prisutne kod svih vrsta;

- usni aparat koji je prilagođen za sisanje cvetnog nektara; u obliku je dugačke surlice koja je za vreme mirovanja spiralno savijena.

 

2. grudi (torax) se sastoje od tri segmenta (protoraks, metatoraks i mezotoraks)na kojima se nalaze:

- dva para krila

- tri para nogu za hodanje (po par na svakom segmentu); kod nekih familija prvi par je skraćen i nefunkcionalan;

 

3. trbuh (abdomen) je izgrađen od 10 segmenata; u njemu se nalaze crevni, ekskretorni i polni sistem; tu se nalaze polni organi pa su pojedini segmenti manje ili više modifikovani; kod larvi se nalaze nastavci, abdominalne noge.

 

 

 

MEĐUNARODNI DAN BIOLOŠKE RAZNOVRSNOSTI - 22. MAJ 2913

 

 

Šta je biodiverzitet?

Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na Planeti.

Biodiverzitet na Zemlji danas čine milioni različitih bioloških vrsta, koje su proizvod četiri milijarde godina evolucije. (WWF).

U cilju podizanja javne svesti i povećanja razumevanja značaja očuvanja biološke raznovrsnosti, Ujedinjene nacije (UNEP) su proglasile 22. maj za Međunarodni  dan zaštite biodiverziteta, a ove, 2013. godine, ovaj Dan se obeležava  pod sloganom "Biodiverzitet i voda".

 

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Ona je od vitalnog značaja kako za ljude tako i za sva ostala živa bića, a već danas, pitanje dostupnosti i kvaliteta vode postaje jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka.

 

Prirodne resurse naše planete čine biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera, čak i sami ljudi! Svi zajedno činimo deo ekosistema naše planete, što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje i sredstva za život će se takođe naći u opasnosti.

 

Svuda u svetu Svetski Dan zaštite biodiverziteta se obeležava da bi se podsetilo na ugroženost raznovrsnosti živog sveta na planeti i značaj njenog očuvanja. Srbija predstavlja jedan od šest centara evropskog i jedan od 158 centara svetskog biodiverziteta, a22. maj se obeležava u svim njenim krajevima.

 

U Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“,  čuvari prirode su pokrenuli akciju podrške pčelarima u postavljanju  košnica na „pčelinjim pašnjacima“ Botoškog i Farkaždinskog rita u Rezervatu.

 

Još je Albert Ajnštajn rekao,  da kada bi kojim slučajem pčele nestale sa lica Zemlje ubrzo posle toga, za svega nekoliko godina, nestao bi i ljudski rod. Verovatno je imao na umu značaj pčela u oprašivanju koje biljkama omogućava produžetak vrste i opstanak, kao i njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i povećanje prinosa.

 

Inače, prva asocijacija u našem narodu,  kada se spomenu pčele je med, međutim pčele proizvode i druge za čoveka veoma hranljive i zdrave proizvode: polen, propolis, matična mleč,vosak.

 

Nikola Tesla je organizaciju pčelinjeg društva video  kao savršenstvo organizovanja i predviđao  takvu organizaciju i ljudskom rodu - kao najsavršeniji oblik organizacije kada čovečanstvo bude bilo na svom vrhuncu.

 

 

TURISTIČKA PONUDA, intervju za portal I Love Zrenjanin: Putić Milivoj

 

Rezervat prirode Carska bara spreman je ovogodišnju posetu izletnika i turista. Ulaz u rezervat svakog dana biće moguć već od 7 časova, a poslednji izletnici trebali bi da napuste izletište 20:30 časova, kažu zaposleni u “Ribnjaku Ečka” koje upravlja ovim zaštićenim prirodnim dobrom.

 

Izletište koje se nalazi neposredno na ulazu u Carsku baru, kao i ranijih godina, nudi igralište za najmlađe, izdovjena mesta na kojima će se prodavati osveženje i sladoled, za roštiljanje i paljenje vatre nepostoje uređena mesta kao na gradskim izletištima s obzirom da je unutar samog rezervata paljenje vatre strogo zabranjeno.

 

-  Izletnicima i turistima nudimo tradicionalan obilazak našeg rezervata turističkim brodom što predstvalja najbolju prezentaciju jer se upravo sa vode jako dobro vidi bogatstvo flore i faune.

 

Tu je i staza zdravlja koja kroz rezervat vodi do vidikovca na samoj Carskoj bari, i imamo nasip oko rezervata u dužini od 21 kilometar, pa oni posetioci koji budu došli svojim biciklima – nasipom mogu obići celu destinaciju. Sa nasipa se pruža predivan pogled prema Carskoj, Perleskoj i bari Tiganjica.

 

Osim toga, izletnici mogu iznajmiti kanu, motorni ili čamac na vesla i dobiće svog vodiča što smatramo delom kvalitetne ponude. Turisti i izletnici tako imaju priliku da od naših vodiča saznaju sve o odlikama rezervata, jedinstvenom svetu ptica i bogatom biljnom svetu – kaže menadžer turizma u rezervatu, Milivoj Putić.

 

Cena ulaznice za brod iznosi 450 dinara za odrasle izletnike i ona ujedno važi i za stazu zdravlja, za školski uzrast 400 dinara, dok je za najmlađe posetioce predškolskog uzrasta poseta i boravak u rezervatu besplatan. Ukoliko se izletnici odluče samo za korišćenje staze zdravlja, cena je 200 dinara za odrasle, a za školarce 150 dinara.

Plovidbe su raspoređene na svaka dva sata, u 10, 12, 14, 16 i 18 časova ako postoji dovoljan broj turista.

 

Čuvarska i služba vodiča biće na raspolaganju posetiocima rezervata tokom celog

- Uloga čuvara i vodiča jeste da vode računa da ne dođe do ugroženosti unutar samog rezervata zbog velike posete tokom letnjih i jesenjih meseci. Glavno i specifično obeležje ovog rezervata  jesu ptice koje su osetljiva kategorija, pogotovo na posetioce odnosno ljudski faktor.Poznato je da je ovo najznačajnija ornitološka stanica u ovom delu Evrope sa 150 vrsta ptica i svih 10 vrsta čaplji  koje postoje jedino u našem rezervatu, i zato moramo voditi računa da ne dođe do ugroženosti ravnoteže koja vlada unutar rezervata – kaže Putić.

 

Posetioci Carske bare mogu se opustiti i u lepo uređenoj lentjoj bašti hotela i restorana “Sibila” koji se nalazi u neposrednoj blizini, i uživati u bogatom ribljem meniju po pristupačnim cenama.

 

 

PRVOMAJSKI URANAK NA CARSKOJ BARI

 

I ove godine Specijalni rezervat priode "Carska bara" i njeni zaposleni, po zaista predivnom vremenu kakvo se može poželeti baš "za prvi maj", bili su domaćini za veliki broj gostiju iz Beograda, Zrenjanina, Novog sada, Vršca i skoro svih okolnih mesta... Dobra organizacija i visoka ekološka svest posetilaca dobrineli su da sve protekne u naboljem redu bez ijednog najmanjeg ekscesa. U popodnevni časovima je čak delovalo da rezervat nema kapaciteta da primi sve one koji su želeli da se opuste u okruženju prirode ali ipak, svi su našli svoj kutak. Još jednom, odličnom organizacijom čuvarske službe kante za đubre su pražnjene na vreme te se sticao utisak da niko nebaca smeće. Brod "carska lađa" na čelu sa njegovim iskusnim "kapetanom" se obraćao svaka dva sata do vidikovca i nazad, i da smo imali 2 broda, bilo bi premalo. Gotovo da nije bilo paljenja roštilja što je za pohvalu, a buka od muzike je bila na normalnom nivou te se nadamo da niko od nas nije uznemiravo životinjski svet rezervata. U nadi da ćemo i odogodine ovako odgvorno obeležavati 1. maj pozivao sve na uranak 2014 godine a mi se vraćamo našim svakodnevni aktivnostima...

      

          

 

Vaša Carska bara.

Add comment

Security code
Refresh